Na danšnji dan postavljen je čuveni Kip slobode

POVEZANE VESTI

Evo šta možete raditi u Čikagu prvog oktobarskog vikenda – vodič za pravi užitak

Na današnji dan 28. oktobra 1886. godine postavljen je čuveni Kip slobode. Simbol Amerike se nalazi se u Njujorku na ostrvu Liberty i predstavlja francuski poklon Sjedinjenim Američkim Državama.

Skulptor spomenika je Frederik Bartoldi, a unutrašnju konstrukciju je izradio čuveni inženjer Gistav Ajfel, autor Ajfelove kule u Parizu.

Predstavljamo 50 zanimljivih činjenica o čuvenom simbolu Amerike:

Puni naziv statue je “Sloboda obasjava svet”
Kip slobode je poklon Francuske Americi iz 1886.
Glava statue izložena je na Svetskoj izložbi u Parizu 1878.
Ženska figura predstavlja Libertas, rimsku boginju slobode.
Ona nosi baklju i tablicu na kojoj je upisan datum proglašenja nezavisnosti Amerike (4. jul 1776.)
Od tla do vrha baklje statua je visoka 93 metra i teška 204 tone.
Kada bi nosila cipele, “gospođa Sloboda” nosila bi broj 7.801.
Obim njenog struka je 10,6 metara.
Posetioci moraju da pređu 354 stepenika da bi došli do krune statue.
Kruna ima 25 prozora.
Oko četiri miliona ljudi posećuje statuu svake godine. Poređenja radi, više od šest miliona ljudi posećuje Ajfelov toranj, a 3,5 miliona Londonsko oko.
Sedam šiljaka na kruni predstavlja sedam okeana i sedam kontinenata sveta ukazujući na univerzalni koncept slobode.
Statua ima gvozdenu strukturu i bakarnu spoljašnjost koja je vremenom zahvaljujući procesu oksidacije postala zelena. Iako je patina znak oštećenja, takođe je i neka vrsta zaštite od daljeg propadanja.
Eduar de Labule dao je ideju za statuu, dok ju je dizajnirao Frederik Ogust Bartoldi.
Labule je predložio da veliki spomenik treba da bude poklon Francuske Americi u znak pobede u Američkoj revoluciji i simbol ukidanja ropstva.
On se nadao da će statua inspirisati Francuze da se i sami bore za demokratiju u represivnom režimu Napoleona III.
Gistav Ajfel, čovek koji je dizajnirao Ajfelov toranj, stoji iza dizajna “kičme” Slobode; četiri vozdena stuba drže metalni okvir koji podupire bakarnu “kožu”.
300 različitih vrsta čekića korišteno je za stvaranje bakarne strukture.
Za lice statue kao model je poslužila skulptorova majka Šarlot.
Originalna baklja na statui zamenjena je 1984. novom, prekrivenom 24-karatnim zlatnim listovima.
Iako se to ne vidi, stopala Slobode nalaze se među pokidanim okovima i lancima, dok je njeno desno stopalo podignuto, simbolišući njeno udaljavanje od represije i ropstva.
Uprkos pozitivnom značenju statue – Američka nezavisnost i ukidanje ropstva – Afroamerikanci videli su statuu kao ironičnu sliku Amerike.
Kip slobode postao je simbol imigracije tokom druge polovine 19. veka, budući da je više od devet miliona useljenika tada stiglo u SAD, a statua je bila prva građevina koju su videli s pučine.
Najčuveniji prikaz statue je onaj u filmu “Planeta majmuna” iz 1968. kada je do pola zatrpana peskom.
Takođe je “uništena” u filmovima “Dan nezavisnosti” i “Dan posle sutra”.
Francuska i Amerika zajedno su platile statuu. Njujorške novine “World” su 1885. objavile da je 102.000 dolara prikupljeno od donatora, a da su 80 odsto od te sume činile novčanice manje od jednog dolara.
Grupe u Bostonu i Filadelfiji ponudile su se da plate punu cenu izgradnje statue, u zamenu za relokaciju.
Kad je statua prvi put podignuta 1886. bila je najviša gvozdena struktura ikad sagrađena.
Statua je 1984. uvrštena u listu svetskog nasleđa pod zaštitom UNESCO.
Kada vetrovi duvaju brže od 80 km/h statua se pomera osam centimetara, dok se baklja pomera i do 13.
Naučnici smatraju da Kip slobode svake godine pogodi oko 600 munja. Jedan fotograf je to prvi put zabeležio 2010.
Dvoje ljudi je počinilo samoubistvo skokom sa statue – jedna osoba 1929. a druga 1932. dok su mnogi drugi skočili i preživeli.
Američka pesnikinja Ema Lazarus pisala je o statui u sonetu pod nazivom “Novi Kolos” 1883. Pesma je 1903. ugravirana u bronzanu ploču i smeštena na nižem stepeniku pijadestala statue.
Ostrvo na kom stoji ranije se zvalo Bedlou, ali je naziv promenjen 1956. u Ostrvo Liberti.
Postoji više replika statue uključujući i manju verziju u Parizu i jednu u Las Vegasu.
Svetla u kruni su se 1944. naizmenično palila i gasila “tačka-tačka-tačka-crta”, što na Morzeovom kodu znači V (Victory), odnosno “pobeda” u Evropi.
Endi Vorhol naslikao je Kip slobode kao deo Pop Art serije šezdesetih godina. Procenjuje se da je vrednost te slike oko 35 miliona dolara.
Statua je 16 godina radila kao svetionik (1886-1902), obasjavajući prostor poluprečnika 39 kilometara.
Kip danas proslavlja 138. rođendan.
Mis Amerika, lik iz stripa, crpela je svoje moći iz statue.
Nakon terorističkog napada 11. septembra, statua je zatvorena iz bezbednosnih razloga. Pijedestal je ponovo otvoren 2004. a statua 2009. ali samo ograničen broj posetilaca može da ide do krune.
Statua je ponovo zatvorena 2012. zbog efekata uragana Sendi. Otvorena danas, 4. jula 2013.
Statua je pretrpela manja oštećenja 1916. kada su nemački saboteri detonirali eksploziju tokom Prvog svetskog rata. Ruka koja nosi baklju najviše je oštećena, a popravka je koštala 100.000 dolara.
Stepenice u baklji zatvorene su za posete iz bezbednosnih razloga i više nikada nisu otvorene, pa je od tad niko nije posetio.
Privatni brodovi ne mogu da pristaju u luci ostrva Liberti i Elis. Jedini način da se do njih dođe nude javni trajekti.
U Ameriku je transportovano 214 sanduka sa 300 balarnih komada statue na francuskom brodu Isere, koji je umalo potonuo zbog oluje.
Ostrvo Liberti je u federalnom vlasništvu na teritoriji Države Njujork, iako je bliže Nju Džersiju.
Tek je 1982. otkriveno da je glava postavljena pola metra dalje od središta vrata.
Dve slike statue nalaze se na novčanici od 10 američkih dolara.
Cena izgradnje pijadestala i statue procenjena je na oko 500.000 starih, odnosno više od 10 miliona sadašnjih dolara.