Jedan od najrasprostranjenijih oblika sajber kriminala je fišing. Na koji način izbeći najčešće zamke na internetu?
Čak 96 odsto fišing napada dolazi putem e-pošte, a samo tokom protekle godine, broj napada u svetu uvećan je i do 400 odsto. Meta hakera mogu biti pristupne šifre, registarske oznake ličnih dokumenata ili bankovni podaci žrtava, kojima pristupaju sa lažnih adresa.
Ključna komponenta sajber bezbednosti u slučaju fišinga, jeste prepoznavanje znakova upozorenja na maliciozne namere pošiljaoca poruke.
Možda ne pretpostavljate da su vaši lični podaci od interesa hakerima, ali im ustupanjem informacija o svom datumu rođenja, kućnoj adresi, detaljima kreditne kartice, otvarate mogućnost da se lažno predstave kao žrtva napada kako bi ukrali pristup vašem bankovnom računu ili u vaše ime podneli zahteve za pozajmice i kredite banaka.
Maliciozna pošta najčešće pristiže sa adresa kreiranih tako da ostave utisak legitimnosti izvora, kao što je korisnička podrška velikih kompanija ili banaka. Zato uvek, za svaki slučaj, obratite pažnju na detalje kao što su URL pošiljaoca, vreme prispeća poruke ili sumnjivo imenovani dokumenti u prilogu, pre nego što ih otvorite ili preuzmete štetnu instalaciju na svoj uređaj.
Imajte na umu da maliciozni prilozi mogu delovati sasvim validno ili čak biti skriveni u naizgled naivnim video-zapisima, PDF-ovima e-knjiga ili animiranim GIF-ovima.
Pojam fišinga obuhvata i imejlove kojima se žrtva upućuje na lažnu veb-lokaciju. Ako vas na naizgled poznatoj adresi čeka naprasni zahtev za ponovnom registracijom ili ažuriranjem ličnih podataka, vratite se prvom koraku – proverite veb-lokaciju sajta.
Suptilne promene koje hakeri unose u URL kod kako bi učinili da lažna veb-lokacija deluje stvarno, ujedno su trag koji vam pomaže da raskrinkate njihove namere pre nego što se nađete u kompromitovanom položaju.
O rizicima i načinima prevencije sajber-napada, možete se edukovati i kroz kurseve o fišingu, fizičkoj i virtuelnoj zaštiti, kao i bezbednosti podataka.
IZVOR: B92 I FOTO: PRINTSCREEN
