Sjedinjene Američke Države se, prema mišljenju mnogih analitičara, sve brže kreću ka autoritarnom modelu vlasti. Predsednik Donald Trump svojim poslednjim potezima izazvao je zabrinutost u „plavim“ državama, jer se sve češće pominje mogućnost aktiviranja takozvanog Insurrection Act-a — zakona koji bi mu omogućio da rasporedi vojsku na domaćem tlu.
Šta je Insurrection Act?
Prema objašnjenju organizacije The Brennan Center, Insurrection Act je zastareo federalni zakon koji dozvoljava predsedniku da upotrebi oružane snage unutar zemlje kako bi uspostavio red, sproveo federalne zakone ili suzbio pobune. U normalnim okolnostima, Posse Comitatus Act zabranjuje vojsci da učestvuje u sprovođenju civilnih zakona, ali Insurrection Act predstavlja izuzetak od tog pravila.
Zakon obuhvata nekoliko ključnih odredbi:
- Sekcija 251 dozvoljava predsedniku da pošalje trupe ako guverner ili zakonodavno telo neke države zatraži pomoć u suzbijanju nemira.
- Sekcije 252 i 253 omogućavaju predsedniku da interveniše i bez saglasnosti države, ako proceni da lokalne vlasti ne mogu da održe red ili ne štite ustavna prava građana.
Problem, međutim, leži u tome što termini poput „pobuna“ ili „unutrašnje nasilje“ nisu jasno definisani, pa predsednik ima široko tumačenje kada je u pitanju primena zakona. Sudovi se tradicionalno ne mešaju u odluku predsednika o aktiviranju ovog akta, iako mogu reagovati ako vojska prekrši druga zakonska ili ustavna ograničenja.
Da li je to isto što i vojna uprava?
Ne, aktiviranje Insurrection Act-a nije isto što i proglašenje vojnog stanja (martial law). Kada se ovaj zakon primeni, vojska obično ima zadatak da pomogne civilnim vlastima, a ne da ih zameni. Predsednik, prema Ustavu, nema pravo da suspenduje građanske slobode ili ukine vladavinu prava.
Zašto Trump želi da rasporedi trupe?
Postoji više teorija o motivima Donalda Trumpa da rasporedi vojsku širom zemlje, posebno u državama koje vode demokrate. Najčešće se pominje njegova želja da se „obračuna“ sa pokretom Antifa, koji naziva „terorističkom organizacijom“. Međutim, Antifa nije formalna organizacija, nema lidera niti oružane formacije, već se radi o decentralizovanom pokretu antifašističkih aktivista koji uglavnom deluju mirno.
Iako se Trumpov potez pravda „uspostavljanjem reda“, kritičari upozoravaju da bi aktiviranje Insurrection Act-a moglo predstavljati opasan korak ka centralizaciji moći i dodatnom narušavanju demokratskih institucija u SAD.
U politički podeljenoj Americi, gde je poverenje u institucije već poljuljano, ovakav potez mogao bi dodatno produbiti krizu i izazvati ozbiljne društvene tenzije.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
