Hrvatska je uručila protestnu notu Crnoj Gori.
Ona je uručena na predlog prosrpskog predsednika tamošnjeg parlamenta Andrije Mandića, inače nosioca titule četničkog vojvode, da će politički predstavnici srpskog naroda predložiti UN-ovu rezoluciju o Jasenovcu, kao svojevrsnu reakciju na rezoluciji o Srebrenici upućenoj Generalnoj skupštini UN. Nota apostrofira neprimerenost manipulacijom žrtava Jasenovca u političke svrhe, instrumentalizaciju Hrvatske za tamošnju unutrašnju politiku i poziva Crnu Goru da se suzdrži od bilo čega što može ugroziti njihov put prema EU.
Kako piše Večernji list, Hrvatska je odmah, po početku inicijative u crnogorskom parlamentu, tamošnjim vlastima iznela svoje neslaganje, s napomenom da će pratiti stanje i službeno reagovati. To se dogodilo danas, kada je otpravnik poslova Crne Gore pozvan u hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova i uručena mu nota.
U noti se izražava zabrinutost činjenicom da se spomen na žrtve Jasenovca politizuje i zloupotrebljava za unutrašnja politička nadmetanja u Crnoj Gori te stavlja u kontekst rasprava o Rezoluciji Generalne skupštine UN o komemoraciji genocida u Srebrenici, s kojom nije ni u kakvoj političko-istorijskoj vezi, i to na način koji ne doprinosi iskrenom izražavanju pijeteta prema žrtvama, osudi zločina i razvijanju kulture sećanja.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova osuđuje pokušaje da na bilo koji način Hrvatska bude instrumentalizovana u unutrašnje političke svrhe i ističe svoje očekivanje da Crna Gora i njene institucije odustanu od poteza koji bi se na negativan način mogli odraziti na budućnost bilateralnih odnosa kao i na evropski put Crne Gore, kaže se, između ostalog u noti.
Crna Gora je sada politički između rezolucija o Srebrenici i Jasenovcu: politički predstavnici srpskog naroda i predsednik parlamenta najavljuju predlog rezolucije o Jasenovcu, dok premijer Milojko Spajić poručuje da će njegova vlada u Generalnoj skupštini UN podržati rezoluciju o Srebrenici. Rasprava u UN-u je po službeno objavljenom programu zasedanja Generalne skupštine, najavljena za 23. maj.
Jasenovac se u toj priči pojavio kao tangenta, i to na inicijativu srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Kad je izneo svoje neslaganje rezolucijom o Srebrenici, dodao je kako će to „otvoriti Pandorinu kutiju“ i da će se sada pred Generalnom skupštinom UN pokrenuti pitanja poput „genocidima nad Srbima u Jasenovcu“.
Nije dugo trebalo da poruku čuju i sprovedu u Crnoj Gori, gde prosrpske stranke i predsednik parlamenta iznosi najavu predloga rezolucije o Jasenovu, dok službeno Crna Gora podržava UN-ovu rezoluciju o Srebrenici, ali uz dva amandmana: u prvom amandmanu se navodi da je krivica za genocid individualna, te da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici, a drugi se tiče Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini. U kojem će se smeru dalje razvijati rasprava u Crnoj Gori, videće se ove nedelje na sastanku lidera zapadnog Balkana i Evropske unije i predstavnicima SAD-a u Kotoru.
IZVOR: B92, FOTO: UNSPLASH
