Fudbaleri Srbije odigrali su nerešeno 3:3 sa Kamerunom u meču drugog kola grupe G Svetskog prvenstva.
Malo je reći da je početak bio buran, a naročito za Aleksandra Mitrovića. Rovit je došao srpski centarfor u Katar, a nije prošlo ni pola minuta kada se našao na zemlji.
Nakon jednog duela se uhvatio za levu nogu, očigledno je bio u bolovima pošto ga je Ongla zgazio. Reagovala je medicinska ekipa Srbije zbog čega je napadač “orlova” mora da izađe.
Na radost svih se vratio na teren uz grimasu na licu, a imao je razloga da je ne skida sa lica. Igrao se 11. minut kada je Srbija prvi put ozbiljnije zapretila i to baš preko njega.
Odigrao je dupli pas sa Tadićem, a kapiten ga je petom doveo u ozbiljnu priliku za udarac. Usledio je dupli dribbling Mitrovića i udarac iskosa koji je pogodio stativu. Sreće nije bilo za njega, pa se ona tako odbila u smeru suprotnom od željenog.
Da nesreća nikad ne dolazi sama shvatio je pet minuta kasnije kada je ponovo Tadić nakon velike borbe uspeo da uputi centaršut. Nikolas Enkulu je u pokušaju da ispuca tu loptu napucao svog saigrača u glavu nakon čega je lopta pala Mitroviću na nešto manje od 11 metara od gola. Prevelika želja je doprinela tome da je promašio ono što obično nikada ne bi.
Za te, a i druge promašaje je stigla kazna. Nakon kornera Kameruna, Enkulu je sa prve stative prebacio loptu na drugu gde je čekao Žan-Šarl Kasteleto. Kasnio je Miloš Veljković, što je omogućilo defanzivcu Nanta da prosledi loptu u nebranjenu mrežu.
Usledio je najgori period igre Srbije. Čak i najjednostavniji pasovi nisu prolazili. Izgledali su Piksijevi igrači baš kao Kamerun u prvom kolu nakon gola Švajcaraca. Afrička selekcija je bila bolja u prvom poluvremenu, ali je nakon gola Brila Embola psihički u potpunosti pala.
Da su “orlovi” jači od toga pokazasli su u nadoknadi vremena. Sve što je bilo potrebno je jedan gol, a postigao ga je Strahinja Pavlović. Centrirao je Dušan Tadić iz prekida, a najviši u skoku je bio igrač Salcburga koji je loptu poslao u suprotan ugao gola koji je branio Devis Epasi umesto odsutnog Andrea Onane.
To je i pokrenulo Srbiju do potpunog preokreta. Nije ni tri minuta prošlo, a na semaforu je stajalo 2:1 za Srbiju. Kombinovali su Sergej Milinković-Savić i Živković. Fudbaler PAOK-a je odigrao do Sergeja koji se namestio na ivici šesnaesterca i oprobao svoj udarac. Zatresao je mrežu na šutem na prvu stativu i iz dalekog Katara prouzrokovao “zemljotres” u Srbiji.
Mogli smo u tih šest minuta nadoknade i do trećeg gola i potpunog “nokdauna” protivnika. Umesto toga, Mitrović je bio sebičan u izglednoj prilici i šutirao iz nepovoljne prilike umesto da doda saigraču u situaciji 2 na 1.
Ipak, ono što je u tom trenutku bilo važnije jeste da postoji želja za tim trećim golom i nismo dugo čekali u nadoknadi pre istog. Lepršavo je Srbija izgledala u tim momentima i za to je nagrađena prelepim pogotkom. Tadić je na sredini terena oduzeo loptu nakon čega je ona stigla do Mitrovića. Odigrao je centarfor „orlova“ do Kostića, ovaj do Sergeja koji širi desno do Živkovića.
Hladan je kao špricer bio Živković, ušao u dribling i proigrao Mitrovića koji prosleđuje loptu u nebranjenu mrežu.
U tom trenutku su svi mislili da je meč gotov, te se krenulo sa kalkulacijama koji nam rezultat “igra” u poslednjem meču sa Švajcarcima za prolaz dalje.
Verovatno je to i igračima Srbije bilo u glavi. Ključan je bio minut između 55‘ i 56‘ kada su se selektori odlučili na prve izmene. Nažalost, Piksi je slabije birao od Rigoberta Songa.
Odlučio je selektor “orlova” da izvadi Strahinju Pavlovića i umesto njega uvede Stefana Mitrovića, dok je na drugoj strani ušao Vinsent Abubakar koji je odmah po ulasku “nanizao” nekoliko naših igrača i pokazao o kakvom se igraču radi.
Pokazao je i Mitrović da ume da kiksne, ali baš dva puta u dva minuta je mnogo i za defanzivca Hetafea.
