Od broja onih koji u Srbiji znaju da ispeku rakiju, jedino je veći broj onih koji je konzumiraju. O jakom alkoholnom piću, kojim se Srbi ponose, mnogi ne znaju mnogo. Doktor za rakiju Ninoslav Nikčević dao je savete i otkrio neke tajne o najpopularnije srpskom piću.
Na prostoru Srbije pečenje rakija, naročito voćnih, datira iz sedmog-osmog veka. Čuvenu požegaču iz Turkmenije Sloveni su doneli kod Singidunuma, na obalu Save 630-640. godine.
U podeli jakih alkoholnih pića postoje prirodna alkoholna pića. To su voćne rakije, grožđane rakije (lozovača, vinjak, komovica). S druge strane, tu su žestoka pića na bazi rafinisanog etanola dobijenog iz kukuruza, krompira, pšenice kao što su džin, votka, brendi.
U grupi specijalnih jakih alkoholnih pića su mono i polivalentne travarice. Među brojne druge kategorije alkohola koji se prave od drugih poljoprivrednih sirovina spadaju rum i tekila, alkohol koji se pravi od šećerne trske, od određenih vrsta palmi, zatim likeri…
U Srbiji dominiraju voćne rakije.
„Ako bi se gledalo, uz dužno poštovanje francuskog konjaka, čuvene grožđane rakije i rakija od jabukovog vina, voćna rakija od šljive, dunje, krušaka, trešnje, višnje, maline su najcenjenija (pića), naučnih radnika koji znamo i kvantitativni, hemijski sastav i senzorni“, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević.
Voćne rakije iz Srbije su sve kvalitetnije
Kako naglašava doktor za rakiju, srpski proizvodi nisu na nižem nivou od rakija u Francuskoj, Španiji, SAD, Japanu. Jedino je manji procenat visokokvalitetnih voćnih rakija iz Srbije koje mogu da se nađu na tržištima celog sveta.
„Taj procenat treba da se poveća, da se rakija ne peče više ‘kako je pravio moj deda, pradeda’ koji su činili greške“, objašnjava gost Jutarnjeg programa koji od 2008. godine drži kurseve i obuke za proizvodnju voćnih rakija.
Četiri koraka do kvalitetne rakije
Šljivovica je do 40 volumnih procenata, a od 40 do 55 stepeni su prepeci, tj. prepečenice. U slučaju bezbojne šljivove prepečenice, postoji nekoliko koraka.
Primarna prerada podrazumeva prikupljanje kvalitetne šljive odgovarajuće sorte.
Najbolje rakijske sorte su požegača, crvena ranka, čačanska rodna, čačanska lepotica, valjevka, metlaž, a ne treba preskočiti ni autohtone sorte koje polako počinju da budu zastupljenije.
Najveća šansa za srpske rakije na evropskom i svetskom tržištu je upravo u voćnim rakijama: šljiva, dunja, rakija od maline, kupine..
Skoro sve zemlje u svetu proizvode alkoholno piće od kruške viljamovke, pa to nije dobar izbor.
„Sa lozovačom, sa pićem poput konjaka kao što je naš vinjak, tu bi mogli da izađemo na svetsko tržište, kao i travaricama“, ocenio je vrsni poznavalac rakije.
Rakija, kao i druga alkoholna pića, treba da bude prohlađena pre konzumiranja, kaže profesor Ninoslav Nikićević.
„Sve što je alkoholno, uz manje izuzetke, treba da bude pred dolazak gostiju na plus četiri stepena u frižideru ceo dan ili 5-10 minuta u zamrzivaču“.
Piće tako bude pitkije, samo sklizne i lepo greje, poručuje profesor Nikićević.
Doktor za rakiju, profesor Ninoslav Nikićević, autor je enciklopedije ovog pića – Velike knjiga za jaka alkoholna pića.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
