Bakšiš je u Srbiji godinama deo ugostiteljske tradicije, ali istovremeno i oblast bez jasne kontrole. Dok gosti napojnicu vide kao znak zahvalnosti, država je posmatra kao prihod koji bi morao da bude oporezovan.
Upravo ta razlika u percepciji stvara konfuziju među ugostiteljima, zaposlenima i nadležnim institucijama.
Prema pisanju Biznis.rs, iako većina građana barem ponekad ostavi bakšiš, malo ko zna da se takav prihod formalno vodi kao neprijavljen i samim tim ulazi u sferu kršenja zakona. U evropskoj praksi ovo je područje uglavnom regulisano. Hrvatska je, recimo, jasno definisala model – napojnice do 3.360 evra godišnje ne oporezuju se, dok se iznosi iznad toga tretiraju kao oporezivi dohodak od 20%.
U Srbiji, međutim, sistem praktično ne funkcioniše. Na kongresu hotelijera i restoratera istaknuto je da ugostiteljski objekti balansiraju između tradicije i zakonskih obaveza. Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine podsetila je da je Ministarstvo finansija tokom godine izdalo dva mišljenja na temu oporezivanja napojnica, prebacujući odgovornost na samog zaposlenog. Prema važećim pravilima, konobar mora sam da prijavi i oporezuje novac koji dobije.
S druge strane, digitalno doba donelo je nove izazove – bakšiš se sve češće ostavlja karticom, preko POS terminala i aplikacija, što dodatno komplikuje regulativu. Milosav Dulić iz NS Hotels Hospitality Management Group istakao je da je praksa u ugostiteljstvu neujednačena, jer nisu usklađeni fiskalni sistemi i terminali za kartično plaćanje.
Poreski savetnik Aleksandar Vasić naglasio je da zakon jasno definiše bakšiš kao „drugi prihod“ sa stopom oporezivanja od 20%. Međutim, u praksi se ovaj propis retko sprovodi. Kako kaže, razlog je jednostavan – ili je zakon loše postavljen ili kontrole gotovo da nema.
I dok se čeka konačno rešenje, bakšiš ostaje u sivoj zoni – važan za radnike, problematičan za sistem i neuređen u praksi.
IZVOR: B92, FOTO: AI
