U Hramu Svetog Save u Beogradu nedavno je upriličena neobična ceremonija. Služena je molitva blagodarnosti povodom četrdesetogodišnjice braka Amerikanca srpskog porekla Davida Vujića i supruge Džindžer, kojom su obnovili svoj bračni zavet.
Ovaj hrišćanski običaj nije bio mnogo poznat i praktikovan kod nas, ali sve više srećnih parova bira da obnovi božiji blagoslov i potvrdi i na ovaj način svoju dugotrajnu ljubav.
David i Džindžer objasnili su znatiželjnim novinarima, koji su pratili događaj uz još poznatih i uglednih ličnosti iz našeg javnog života, da sanjaju iste snove, razumeju jedno drugo i vode zajednički život pun razumevanja.
Na pitanje zašto su kao Amerikanci iz Vašingtona odlučili da potvrde svoju dugotrajnu ljubav baš u Hramu Svetog Save, David je podigao glavu prema kupoli ovog blistavog, ikonopisanog zdanja i odgovorio tipično američki „A, zašto ne?”, što je izazvalo simpatije i smeh prisutnih.
David i Džindžer nisu došli u Beograd samo da blagosiljaju svoj brak, njihova bračna zajednica je i neka vrsta simbola srpsko-američkih odnosa iz najboljih vremena, iz doba predsednika Vudroa Vilsona koji je u vreme Prvog svetskog rata naredio da se vijori srpska zastava na Beloj kući kao prva strana zastava u istoriji tog zdanja.
Džindžer je, naime, potomak supruge Vudroa Vilsona, nekadašnje prve dame Amerike Idit Boling Vilson, dok je David rođen u Americi 1935. godine, vaspitan u srpskoj tradiciji i često, otkako je u penziji, boravi u Beogradu.
On je i jedan od najznamenitijih živih Srba, predsednik Tesla fondacije iz Filadelfije, i poslednji živi elektroinženjer od sedmorice Srba koji su radili na NASA svemirskom programu „Apolo 11”, kada je prvi čovek sleteo na Mesec sada već davne 1969. godine. Vujiću ni danas ne nedostaje entuzijazam, jer želi da srpske naučnike poveže s novim NASA projektom koji treba ljude ponovo da odvede na Mesec. David poručuje da je sve moguće, pa i da Srbija aktivno učestvuje u svemirskom programu, uz pomoć američke svemirske fondacije iz Vašingtona.
– Napravio sam predlog pod nazivom „Tesla Pupin centar za proučavanje svemirske tehnologije” – kaže Vujić i napominje da u Srbiji postoji više nego dovoljno kvalitetnih naučnika o kojima u SAD još nisu čuli.
Izgleda neverovatno, ali ni američki kosmički program nije u početku bio nimalo lak, seća se David Vujić.
Kada smo počeli program „Apolo” početkom šezdesetih godina, većina potrebne tehnologije nije postojala. Imali smo osam godina da stvorimo neophodne motore za rakete, nismo imali integralna kola, ni sofisticirane kompjuterske sisteme, nismo još nikada bili u orbiti. Znači, počeli smo da radimo 1962. godine i postavili smo čoveka na Mesec 1969. godine, bilo je to neverovatno iskustvo, radili smo 12–18 sati dnevno, sedam dana u sedmici – kaže Vujić.
Ove godine navršava se i osam decenija od smrti Nikole Tesle, pa je u januaru u Ministarstvu spoljnih poslova 2023. proglašena „Teslinom godinom Teslinog naroda”. Vujić će tim povodom primiti nagradu za životno delo. U Savezu inženjera i tehničara 10. jula, na rođendan velikog naučnika, dobiće Zlatnu plaketu i postati počasni predsednik Međunarodnog Teslinog komiteta, kaže Ljiljana Nikšić, načelnica Odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume u Ministarstvu spoljnih poslova.
David je rođen u Midlendu u Pensilvaniji, jer su se njegovi roditelji davno odselili na američki kontinent, još pre Prvog svetskog rata. Otac Mita poreklom je iz Okučana u Slavoniji, a porodica majke Milke poreklom je iz Gline.
Vujić se i danas seća očevih reči kao neke vrste amaneta: „Davide, ti si ovde rođen, ti si Amerikanac, ali nemoj da zaboraviš odakle si.”
Bio je mlad kada mu je otac preminuo, a trebalo je brinuti o majci i sestri koja se školovala. Kao dečak, pored redovne škole, bio je poslužitelj oltara u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u rodnom gradu.
Diplomirao je poslovnu administraciju na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na državnom univerzitetu Kalifornije.
Posle fakulteta dobio je priliku da učestvuje u svemirskom programu NASA, što je za njega bila izuzetna čast. Tokom rada na projektu „Apolo” Vujić se sprijateljio s kosmonautom Nilom Armstrongom, prvim čovekom koji je kročio na Mesec, i naučio ga nekoliko srpskih reči.
Više od četiri decenije proveo je u sektorima odbrane, avijacije i aeronautike, bezbednosti, energetike i saobraćaja.
Radio je i kao službenik odbora za budžet Donjeg doma Kongresa SAD, bio savetnik zvaničnika u izvršnoj vlasti – od Karterove do Bušove administracije.
Sa suprugom Džindžer koja je takođe bila zaposlena u Kongresu, venčao se u pravoslavnoj crkvi, a svaki Božić slave po srpskim običajima.
– Posebno sam zadovoljan privatnim životom – i suprugom Džindžer s kojom delim život. Čuvamo srpsko nasleđe – kaže ugledni naučnik koji je pomagao brojnim udruženjima Srba u Americi, posebno onima koji su se bavili razvojem tehnologije, bez nadoknada.
Da je njegov život ispunjen ne samo ljubavlju prema supruzi Džindžer, već i iznenađenjima svedoči još jedan zanimljiv detalj iz biografije. Želi da zabeležimo i podatak da je imao priliku da nastupa na Radio Televiziji Beograd sa čuvenim džez trubačem Duškom Gojkovićem i saksofonistom Mićom Markovićem.
David Vujić kosmos doživljava na različite načine, on je u svom životu bio i džez muzičar, i na to je podjednako ponosan.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
