Nema nikoga ko nije čuo za Bijelo Dugme, najpopularniji jugoslovenski rok bend, koji je osnovan 1973. godine u Sarajevu. Grupa je osnovana pod imenom Jutro, a novo ime je usvojila 1974. godine.
Izdali su devet albuma, poslednji 1989. godine, promenili nekoliko pevača, Bebeka, Tifu i Alena, menjali i druge članove benda, a osnivač i jedini stalni član bio je Goran Bregović.
Srž Bijelog dugmeta nesumljivo je sadržana u Breginom liku i delu. Sin oficira JNA, „liječeni Sarajlija“, kako sebe voli da naziva, ima životnu priču koja je dobar materijal za film. Od sviranja gitare u kafani na autobuskoj stanici u Konjicu, preko koncerta kod Hajdučke česme, do najvećih koncertnih dvorana širom Evrope i sveta, put je dug i naporan, ali Brega i dalje hoda njime.
A sve je počelo sa Dugmetom. To je bend koji je obeležio jedno vreme koje je prošlo, jednu zemlju koja više ne postoji i jednu naciju, jugoslovensku, koja je opstala samo u muzici iz tog vremena.
Devet albuma je iznedrilo veliki broj pesama koje i danas pevušimo, Da sam pekar, Top, Lipe cvatu, Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac, Pedicullis Pubis, Kad ostariš… Inspiraciju za muziku pronalazili su u životu ili kako Brega kaže, sjediš, piješ kafu, posmatraš ljude, muzika je život…
Neke pesme napisao je Bregović, ali pisali su i drugi, Duško Trifunović, Vlado Dijak… Iza Dijaka je ostala i čuvena pesma Putuj Selma. Pesmu je Dijak posvetio svojoj velikoj ljubavi Selmi Borić koju je često ispraćao na železničku stanicu u Sarajevu da bi otputovala u rodnu Zenicu. Jednom prilikom joj je rekao Selma, ne naginji se kroz prozor. Ljubav joj nikada nije priznao, ali nam je podario jednu od najlepših ljubavnih balada.
Bili su pravi rokenrol pioniri. Prvi su pravili velike turneje, držali koncerte pred desetinama hiljada ljudi, prodavali ploče u milionskim tiražima, bili su zvezde od Vardara pa do Triglava. Neki im zameraju na pastirskom roku koji je, po njihovom mišljenju, utabao stazu turbo – folku, neki ih ne vole zbog ovog ili zbog onog. Radi se o najvećoj i najpoznatijoj rok grupi sa jugoslovenskih prostora.
Prvi veliki koncert u Beogradu Bijelo Dugme je održalo 27. aprila 1975. u hali „Pinki“ u Zemunu. „Da to neće biti koncert kao svaki drugi videlo se još po podne pred halom. Dolazile su čitave kolone devojčica sa transparentima i dugmadima od platna prišivenim na odeću ili zastave.
Dve hiljade ljudi ostalo je bez karte ali nikom nije padalo na pamet da se vrati kući. To smo tad videli u Beogradu i nikad više“, navodi Vesić u knjizi.
O koncertu je izveštavala „Radio TV revija“, a Danilo Štrbac je zapisao: „Kad je koncert najzad završen, postalo je jasno da popularnost sarajevske grupe prerasta u nešto što se s pravom može nazvati dugmemanijom.
Naime, pred izlaz iz hale izvođače je čekala oduševljena gomila obožavateljki, pa su organi reda i mira morali da se posluže šmrkovima i pendrecima ne bi li muzikante spasli neke vrste linča iz ljubavi“. Posle toga i devojke u drugim gradovima počele su da se ponašaju identično.
IZVOR: BLIC I FOTO: BLIC
