Španija i Evropska unija odaju poštu za 192 žrtve bombaškog napada na železničkoj stanici Atoča u Madridu 11. marta 2004, koji je označio početak masovnih islamističkih napada u Evropi.
U jutarnjem saobraćajnom špicu 11. marta 2004. godine, oko sedam i trideset ujutro, detonirano je deset eksplozivnih naprava u četiri prigradska voza u Madridu, ubivši 192 i ranivši više od 1.800 ljudi.
Bio je to najsmrtonosniji teroristički napad u Evropi od obaranja Pan Amovog aviona 1988. godine iznad Lokerbija u Škotskoj.
Od napada u Madridu teroristički napadi zahvatili su Evropu od Londona do Pariza, Brisela i Nice.
Madrid je prvi bio na meti Al Kaide i drugih džihadista, a od ovog napada 11. mart se obeležava kao Evropski dan sećanja na žrtve terorizma.
POVEZANE VESTI
Gradonačelnik Madrida Hose Luis Martinez Almeida opisao je 11. mart 2004. godine kao „dan zla koji je izazvao ogroman bol i duboku tugu, ali nije uspeo da baci Madrid na kolena“.
„Madriđani su dali primer solidarnosti koji je i danas živ“, rekao je gradonačelnik španske prestonice.
Samo dve i po godine ranije, Sjedinjene Države su bile pogođene napadima 11. septembra u kojima su teroristi Al Kaide ubili oko 3.000 ljudi, ali kada je Madrid pogođen, Evropa nije odmah pomislila na džihadiste pokreta koji je osnovao Osama bin Laden.
Datum poznat kao 11M – španska skraćenica za napad 11. marta na voz na stanici Atoča i još tri koja su krenula tamo, dogodili su se samo nekoliko dana pre opštih izbora 14. marta.
U to vreme, vladajuća desničarska Narodna partija premijera Hosea Marije Aznara mislila je da je favorit u odnosu na socijaliste predvođene Hoseom Luisom Zapaterom.
Godinu dana ranije, Aznarova vlada odlučila je da se pridruži invaziji na Irak koju su predvodile SAD, uprkos širokom protivljenju javnosti. A u narednim mesecima, Bin Laden je pretio osvetničkim napadima na zemlje koje su podržavale invaziju.
Uprkos svim upozorenjima i dokazima, nekoliko sati nakon napada u Madridu, Aznarova vlada je javno okrivila baskijsku separatističku grupu ETA.
Istražitelji su ubrzo ušli u trag počiniocima preko tri bombe koje nisu eksplodirale, a pronađene su u ruksacima i sportskim torbama.
Al Kaida je zatim preuzela odgovornost za napade rekavši da je to odgovor na umešanost Španije u rat u Iraku.
Iako društveni mediji nisu postojali, sumnje u vladinu verziju brzo su se proširile, a na masovnim skupovima narednog dana demonstranti su iskazivali revolt prema vlastima, optužujući ih da lažu.
Na izborima 14. marta, javnost je masovno glasala, i donela pobedu socijalistima.
Terorista uhapšen u Beogradu
Početkom aprila, sedam osumnjičenih članova džihadističke ćelije koji su učestvovali u napadu digli su se u vazduh kada je policija opkolila stan u kojem su se skrivali u jugozapadnom predgrađu Madrida.
U eksploziji je takođe ubijen policajac koji se u Španiji smatra 193. žrtvom napada.
Jedan od članova marokanskog ogranka te terorističke grupe Abdelmadžid Bušar, osuđen je na 18 godina robije zbog posedovanja eksloziva i terorizma. Bušar je 2005. godine uhapšen u okolini Beograda sa lažnim pasošem.
Tokom kontrole dokumenata u vozu policiji je bilo sumnjivo to što je Bušar odbio da govori, pa je poslala otiske njegovih prstiju Interpolu, koji je utvrdio da odgovaraju onima koje je Interpolu poslala Španija.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
