Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara. Prosečno domaćinstvo trošilo je više nego što je zarađivalo. Iako plate u Srbiji nominalno rastu, životni standard i dalje je daleko od evropskog proseka, kaže u razgovoru za RTS Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometar. „Mi smo i dalje na oko 40 odsto od proseka EU. Tamo je godišnja zarada 40.000 evra, a kod nas tek oko 7.000 evra. To dovoljno govori gde se nalazimo“, ističe.
U julu 2025. godine, prosečna bruto zarada u Srbiji dostigla je 150.646 dinara, a neto 109.071 dinar. U odnosu na isti mesec prethodne godine, neto zarada je nominalno veća za 11,5 odsto, a realno za 6,3 odsto.
Ipak, medijalna neto zarada — iznos do kog zarađuje polovina zaposlenih — iznosila je 85.000 dinara, što znači da preko 50 odsto zaposlenih u Srbiji živi sa mesečnim prihodom ispod tog iznosa.
Glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometar ističe da rast zarada ne prati rast životnog standarda.
„Sudeći po kretanjima, sličnu sliku ćemo imati i ove godine zbog inflacije. Problem je niska baza, to što je naš standard nizak. Da bismo osetili bolji život, potrebna je veća stopa rasta – dvocifrena“, kaže Nikolić.
Ona podseća da je Srbija još uvek daleko od evropskog standarda.
„Mi smo i dalje na oko 40 odsto od proseka Evropske unije. Tamo je godišnja zarada 40.000 evra, a kod nas tek oko 7.000 evra. To dovoljno govori gde se nalazimo“, ističe.
Siromaštvo u brojkama: skoro milion ljudi na ivici
Radojka Nikolić upozorava da visoki procenti rasta prihoda ne odražavaju realnu sliku.
„Problem je što mi u kontinuitetu imamo niske zarade. Mi govorimo o mesečnim zaradama, a živimo tako godinama. Skoro milion ljudi je u riziku od siromaštva – preživljavaju iz meseca u mesec“, naglašava, i dodaje da medijalna zarada kao pokazatelj kaže mnogo više od prosečne.
„Oni koji su na medijalnoj zaradi,ili u proseku, moraće ili da nađu neku dodatnu zaradu, ili da se nečega odreknu“, objašnjava.
Raste broj bogatih, ali i razlika među građanima
Socijalna nejednakost postaje sve izraženija svuda u svetu pa i kod nas. Onih ekstremno bogatih nikada nema više od 1 do 2 procenta.
„Imate 10 odsto ljudi u svakom društvu koji žive dobro – to je kod nas oko 660.000 ljudi koje ćete uvek videti po restoranima i tržnim centrima. Ali većina je u drugoj kategoriji – sa minimalnim primanjima. Kod nas se sloj bogatih širi, ali većina ostaje siromašna“, navodi Nikolić.
Kada je reč o perspektivama, ni one nisu optimistične.
„Ova godina je veoma loša za ceo svet, pa i za nas, jer smo zavisni od globalnih kretanja. Rast u Evropi za 2026. procenjuje se na svega 1,5 odsto, a kod nas će rast sledeće godine biti nešto veći od ove godine, ali to je uglavnom zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima“, zaključuje Radojka Nikolić.
Prema njenim rečima, neophodno je da Srbija bude realistična u procenama i da pronađe nova tržišta i rešenja kako bi se poboljšao kvalitet života građana.
IZVOR: RTS I FOTO: PEXELS
