Danas je Velika subota, poslednji dan pred Uskrs, drugi dan hrišćanske žalosti zbog Hristovog stradanja koja se u pojedinim krajevima naziva se još i Dugačka subota, jer podseća na Isusove muke koje su dugo trajale.
Vernici odlaze u hramove gde vreme provode u miru i molitvi i uz upaljene voštane sveće iščekuju Vaskrsenje. U Jerusalimu se vernici okupljaju oko Hristovog groba u iščekivanju čudotvorne pojave silaska Blagodatnog ognja.
To je poslednji posni dan i jede se sirova ili hrana spremljena na vodi. Veruje se da na taj dan svako treba da učini neko dobro delo.
A običaj nalaže da se na Veliku subotu mese obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci. Obično su okrugli, sa rupom u sredini, gde će se na Vaskrs staviti jaje.
Prema starom verovanju, ukućani treba da ustanu što ranije tog dana kako bi se na vreme spremili za predstojeći praznik.
S druge strane ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine.
Dan se provodi u tišini i molitvi, a ukoliko neko nije stigao da ofarba jaja u petak, može to da uradi na Veliku subotu.
IZVOR: STIL.KURIR I FOTO: PIXABAY
