U svetu naučnih istraživanja svedoci smo stalnih proboja. Međutim, postoji jedan aspekt koji nije u potpunosti shvaćen – pogled u budućnost naše planete koji nam pruža nauka. Taj pogled sadrži i dozu nade i dozu straha u vezi s onim što nas čeka.
Najnoviji dodatak teoriji smaka sveta dolazi iz istraživanja Istorijskog fakulteta Univerziteta u Bristolu, finansiranog od strane opštine Bristol. Tu je iskorišćena snaga superkompjutera kako bi se otkrila složena sudbina stalno promenljive Zemlje. Prekretnica u nauci zabeležena je u radu objavljenom krajem prošle godine, koji je izazvao talase razmišljanja u naučnoj zajednici i šire.
Superkompjuter, koristeći napredne algoritme i ogromne količine podataka, navodno je predvideo tačan datum smaka sveta. Prema njegovim proračunima, čovečanstvo bi moglo da se suoči s kataklizmičnim događajem koji bi označio kraj civilizacije kakvu poznajemo.
Analiza je obuhvatala faktore kao što su klimatske promene, iscrpljivanje prirodnih resursa, političke napetosti, kao i tehnološke rizike poput veštačke inteligencije i biološkog inženjeringa. Kombinovanjem ovih parametara, superkompjuter je izračunao kada bi mogao da nastupi ključni trenutak.
Posledice formiranja Pangee Ultime
Iako skeptici ističu da ovakve prognoze treba uzeti s rezervom, stručnjaci upozoravaju da je ovo upozorenje koje ne treba ignorisati. Bez obzira na tačnost predviđanja, jasno je da se svet suočava s ozbiljnim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje, prenosi Premijer dejli.
Koristeći ogromne računske mogućnosti superkompjutera, istraživači su krenuli u monumentalni poduhvat. Njihov cilj bio je analiza ogromnih količina geoloških i atmosferskih podataka kako bi se suočili s izazovom predviđanja sudbine čovečanstva na Zemlji. Istraživanje se fokusiralo na geološki automatizam, odnosno neizbežno pomeranje tektonskih ploča – ogromnih slojeva koji čine Zemljinu koru.
Prema dobijenim podacima, ove tektonske ploče će se vremenom spajati, stvarajući jednu ogromnu celinu. Naučnici su je nazvali Pangea Ultima, u čast drevne superkontinentalne Pangee koja se pre nekoliko eona fragmentisala, stvarajući kontinente kakve danas poznajemo.
„Nova superkontinentalna struktura izazvala bi trostruki udar – efekat kontinentalnosti, toplije Sunce i veće koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, što bi rezultiralo ekstremnim porastom temperature na većem delu planete“, objasnio je dr Aleksandar Farnsvort, član istraživačkog tima, koje bi bile posledice ovog seizmičkog preuređenja.
Prema ovom scenariju, temperature bi u mnogim područjima rutinski prelazile nezamislivih 40-50 stepeni Celzijusa. Uz to, izuzetna vlažnost vazduha bi dodatno otežala sposobnost ljudskog tela da oslobađa toplotu, čineći opstanak sisara na ovakvoj planeti izuzetno teškim.
Statistike kažu da bi samo 8 do 10 procenata površine Pangee Ultime bilo pogodno za život, dok bi ostalo bilo pustinja. Međutim, i ta mala područja bila bi puna opasnosti, sa čestim vulkanskim aktivnostima i ekstremnim vremenskim uslovima koji bi konstantno ugrožavali stanovništvo.
Ipak, u ovom naizgled mračnom scenariju postoji tračak nade. Najvažnija činjenica je da se ovo predviđanje odnosi na period koji će se možda dogoditi za oko 250 miliona godina. To znači da je ova budućnost daleko izvan domašaja sadašnje civilizacije. Dodatno, to nam daje dovoljno vremena da se pripremimo za potencijalne izazove koji mogu da nastanu pre nego što dođe do ovih drastičnih promena.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
