Pobednica „Zvezde Granda“, Šejla Zonić, svojim autentičnim glasom i pojavom osvojila je sva srca publike. Ona je doživela veliki uspeh u svojoj karijeri, ali kako i sama priznaje u životu joj nije bilo ni malo lako.
Šejla se za vreme srednje škole preselila u internat, gde je išla u muzičku školu. U tom periodu njenog odrastanja i školovanja, njenu porodicu zadesila je užasna životna situacija.
– Kada sam bila u srednjoj školi tata se razboleo, imao je srčani udar. Morao je da zatvori firmu, roditeljima je bilo teško finansijski, morali su da plaćaju moj internat, džeparac, put. Bilo je komentara sa starane, zašto me ne ispišu iz škole ako ne mogu da me školuju, ali oni su se borili kao i svaki roditelj posebno jer su videli da imam rezultate – prisetila se pevačica.
Ona je nakon napuštanja porodičnog doma nastavila sa studiranjem u Sarajevu:
– Nakon srednje škole prirodni sled je Muzička akademija koju sam ja upisala u Sarajevu. Bilo mi je lepo, živela sam u studentskom domu, stekla sam lepo društvo i uklopila sam se. Svi su bili okruga i znali jedni druge, a ja sam uvek sama bila iz Sanskog mosta i život mi je nametnuo da se uklapam, ali sve je bilo je lepo Bogu hvala – priča Šejla.
Šejla je nakon Akademije imala veliku želju da nastavi sa magistarskim studijama, ali ju je pandemija korone potpuno unazadila:
– Moj otac se penzionisao posle tog srčanog, imala sam odgovornost i potrebu da se borim za sebe. Kada je korona krenula svi su prestali da rade i bio je horor period za mene kao umetnika. Tada je usledila neizvesnot i dobila sam priliku da radim kao vokal kouč i tada sam počela da predajem pevanje, ali kada su svi prešli na onlajn mnogo njih je odustalo što je uticalo na moj honorar, a to je bilo pred kraj magistarskih studija – priča Zonićeva koja prvobitno nije želela da traži bilo čiju pomoć.
Iako joj je bilo teško, otkrila je da su joj velika podrška bile sestre koje su se maksimalno trudile da joj pomognu:
– Sestre su mi priskočile upomoć, jedna je poslala pomoć da platim kiriju tri meseca, a druga za kraj magistarskog. Nerviralo me je kod mene jer nikada nisam htela da tražim pomoć, bilo me je stid, to mi je bio poraz. Osećala sam se strašno usamljeno, napadi panike, napadi anskioznosti sa pitanjem šta sam do sada radila. Pitala sam se šta radim, jedem u ovom gradu pirinač i kečap, nemam maletne šta da jedem. Nisam imala obraza od roditelja bilo šta da tražim jer je otac bio bolestan, živeli su samo od njegove penzije. Bilo mi je glupo da ja prava i zdrava tražim, sama sam htela i eto mi sad. Shvatila sam da ne može tako i da treba da krenem na psihoterapiju da se malo „reprogramiram“- ispričala je u „Pričaonici Sanje Ćulibrk“.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
