S razvojem čitavog niza različitih alata koji koriste generativnu veštačku inteligenciju, internet je preplavljen veštački stvorenim i dorađivanim fotografijama i video-zapisima. I dok se deo tih veštačkih tvorevina koristi za zabavu, deo njih je stvoren sa namerom da prikaže lažne događaje ili osobe.
Prve verzije ovih alata bile su relativno jednostavne, pa je bilo lako prepoznati „lažnu“ sliku ili video. No, kako se ti alati usavršavaju, postaje sve teže prepoznati šta je stvarno, a šta veštački stvoreno.
Dobra vest je da je još uvek moguće identifikovati veštački stvorene slike i videe. Loša vest je što je to postalo teže nego ikad. Čak i stručnjacima koji rade u ovom području postaje sve teže prepoznati veštački stvorenu fotografiju. Oni se često oslanjaju na AI detektore kako bi pronašli sitnice na fotografijama ili videozapisima koje ne odgovaraju stvarnosti ili koje otkrivaju da se radi o veštački stvorenoj fotografiji.
Ovi alati koriste analizu kako bi ispitali uzorke piksela na samoj fotografiji ili videu i utvrdili kolika je verovatnoća da je slika stvorena pomoću veštačke inteligencije. To znači da je na kraju na čoveku da oceni je li neka fotografija stvarna ili ne, jer ni softver ne može biti potpuno siguran.
Međutim, ni ljudsko oko, ma koliko istrenirano bilo, ne može uvek prepoznati fotografiju stvorenu pomoću veštačke inteligencije. Šanse da će se to dogoditi su otprilike pola-pola. No, u kombinaciji s AI detektorom, to bi moglo biti najbolje rešenje. Neki od AI detektora koji se mogu koristiti su:
- AI or Not
- Hive Moderation
- SDXL Detector i Illuminarty
Ako nemate priliku da koristite AI detektor, postoji nekoliko tehnika koje možete koristiti kako biste sebipomogli u identifikaciji. Prva i najjednostavnija metoda je upotreba Googleove obrnute pretrage slike. Ovaj alat može vam pomoći da uporedite sumnjivu sliku s drugim slikama na internetu i utvrdite je li je nad njom rađema manipulacija.
Još jedan koristan savet je da se oslonite na vlastite oči. Pažljivo proučite sliku ili video, tražeći nepravilnosti poput previše ili premalo prstiju, savršene kose, neprirodnih položaja tela ili iskrivljenih objekata u pozadini. Pogledajte i tekst na slici – ako je iskrivljen ili nelogičan, velika je šansa da je slikom manipulisano.
Kako AI alati budu napredovali, ono što će najviše pomoći u identifikaciji pravih i veštački stvorenih slika i videa biće AI pismenost. To uključuje kritičku procenu onoga što vidite, proveru porekla i izvora sadržaja, ali i poznavanje kako sama generativna veštačka inteligencija funkcioniše.
Kada se suočite sa sumnjivom slikom, zapitajte se o njenom izvoru i kontekstu u kojem se pojavljuje.
- Ko je objavio sliku?
- Šta o njoj govori propratni tekst?
- Jesu li drugi mediji objavili istu sliku?
Ako niste sigurni, uzmite si nekoliko minuta i proverite s nekim drugim. Dva para očiju uvek vide više i bolje.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: PEXELS