Ako pogledamo kroz istoriju, masovni protesti su često bili ključni za promene nepravednih zakona, odgovornost vlada i druge značajne društvene promene. Neki od njih okupili su toliki broj ljudi da su postali prelomni trenuci u svetskoj istoriji.
Iako nisu svi najmasovniji protesti u svetu uvek postizali svoje ciljeve, ostavili su dubok trag u društvu i često inspirisali druge demonstracije širom sveta, piše Nova ekonomija.
Globalni talas masovnih protesta
Period između 2010. i 2020. godine obeležila je prava eksplozija masovnih protesta koji su nagoveštavali duboke društvene i političke promene. Sve je krenulo od Tunisa, gde je Arapsko proleće pokrenulo talas revolucija i pobuna širom arapskog sveta. Ubrzo su se veliki protesti proširili na zemlje poput Turske, Brazila, Ukrajine i Hongkonga. Krajem decenije, demonstracije su zahvatile i Sudan, Irak, Alžir, Francusku, Indoneziju, Indiju, Liban, Haiti i veći deo Latinske Amerike.
Tokom ove decenije, više ljudi nego ikada ranije je izašlo na ulice, vođeni ujedinjenim zahtevima za pravdom, slobodom i jednakim pravima. Takođe, ovi protesti su odražavali globalne frustracije zbog nejednakosti, korupcije i političke represije. Iako su motivi i ciljevi varirali od zemlje do zemlje, zajednička nit ovih pokreta bila je težnja za promenom i odlučnost naroda da se suprotstavi nepravdi. Odlučnost, čak i kada je u cenu uključeno i lično žrtvovanje.
Šta se podrazumeva pod masovnim protestima?
Masovni protesti su organizovane kolektivne akcije koje okupljaju izuzetno veliki broj učesnika s ciljem izražavanja nezadovoljstva, zahteva za promenama ili pružanja podrške određenim idejama. Da bi se protest kvalifikovao kao „masovni,“ mora da ispuni nekoliko ključnih kriterijuma:
Ovi događaji često okupljaju stotine hiljada, a ponekad i milione ljudi, i zbog toga su vidljivi na nacionalnom i globalnom nivou.
Protesti ove veličine često dovode do značajnih promena, bilo da je reč o zakonodavstvu, političkim režimima ili društvenim normama. Čak i kada ne ispune sve ciljeve, oni su dalja inspiracija za neke buduće pokrete.
Masovni protesti privlače veliku pažnju lokalnih i međunarodnih medija, i samim tim jačaju uticajem i vidljivošću.
Pored ovih osnovnih elemenata, ovakvi pokreti često imaju i simbolički značaj, jer izražavaju kolektivnu snagu naroda i njegovu sposobnost da utiče na društvene procese.
Najmasovniji protesti u svetu – prelomni trenuci koji su oblikovali svet
Protesti su oduvek imali ključnu ulogu u oblikovanju modernih društava i često su bili pokretači promena od kojih su nastajale značajne političke i društvene transformacije. Neki od najmasovnijih protesta u istoriji ostavili su dubok trag – ne samo u društvima u kojima su se održali, već i u globalnim pokretima za ljudska prava, socijalnu pravdu i političke reforme.
Bez obzira na to što nisu svi protesti postizali svoje ciljeve, njihov uticaj na politiku, zakonodavstvo i društvene norme je bio izuzetno značajan. Predstavićemo vam nekoliko najvećih protesta u modernoj istoriji, koji su postali simboli borbe protiv nepravde, nejednakosti i političkih represija.
Protesti u Indiji – farmerski protesti od 2020. do 2021.
Jedan od najvećih protesta u modernoj istoriji bila je masovna borba indijskih farmera protiv agrarnih zakona koje je pokušala da uvede vlada. U protestima je učestvovalo neverovatnih 250 miliona ljudi, čineći ih najmasovnijim u istoriji. Zahtev farmera je bio ukidanje novih zakona za koje su smatrali da će dovesti do ukidanja njihovih prava i smanjenja sigurnosti. Iako su protesti trajali više od godinu dana, na kraju su farmeri uspeli da postignu svoju ključnu pobedu – vlada je povukla kontroverzne zakone.
Protesti protiv rata u Iraku 2003. godine
Pre ulaska SAD sa saveznicima u rat u Iraku 2003. godine, milioni ljudi širom sveta izašli su na ulice da izraze svoje protivljenje vojnoj intervenciji. Ovaj globalni protest bio je jedan od najvećih u istoriji, s protestima održanim u više od 60 zemalja. Održavali su se u velikim gradovima poput Londona, Njujorka i Berlina. Iako rat u Iraku nije bio zaustavljen, ovaj masovni otpor postavio je temelje za buduće antiratne pokrete. Prema francuskom akademiku Dominiku Renjeu, u gotovo 3.000 protesta širom sveta, učestvovalo je oko 36 miliona ljudi.
Protesti Black Lives Matter 2020. godine
Black Lives Matter (BLM) pokret je tokom 2020. godine uključivao najveći talas protesta, izazvan ubistvom Džordža Flojda od strane policije u Mineapolisu. Ceo pokret je ujedno postao i globalni fenomen, sa hiljadama ljudi koji su izašli na ulice u više od 60 zemalja kako bi se borili protiv policijske brutalnosti i rasizma.
Počevši kao reakcija na konkretan incident, pokret je ubrzo postao simbol šire borbe za prava manjinskih zajednica, jednakost i ljudska prava. BLM se i dalje smatra jednim od najuticajnijih društvenih pokreta 21. veka. Po nekim procenama, samo u SAD-u je u protestima učestvovalo između 15 i 26 miliona ljudi.
Trg Tjenanmen, Kina
Jedan od najpoznatijih protesta u istoriji bio je onaj na Tjenanmen trgu u Pekingu 1989. godine. Demonstracije su počele kao studentski protest za veće političke slobode i bolje uslove života, ali su brzo prerasle u masovni otpor protiv komunističke vlasti. Procene broja poginulih variraju, ali se pretpostavlja da je nekoliko stotina, pa možda i više ljudi ubijeno tokom gušenja protesta. Demonstranti nisu uspeli da postignu političke reforme, ali je protest postao simbol borbe za ljudska prava u autoritarnim režimima.
Majska pobuna u Francuskoj 1968. godine ostaje jedan od najpoznatijih primera masovnih protesta u modernoj istoriji. Počela je kao studentski pokret, usmeren protiv konzervativnih društvenih normi, nedostatka sloboda i rigidnog obrazovnog sistema. Ubrzo su im se pridružili radnici, koji su organizovali generalni štrajk koji je okupio preko 10 miliona ljudi i praktično paralisao zemlju.
Sličan talas studentskih protesta 1968. zahvatio je i SFRJ, gde su studenti, inspirisani globalnim dešavanjima, izašli na ulice. Oni su zahtevali demokratizaciju društva, bolje uslove u obrazovanju i borbu protiv privilegija partijskih elita.
Egipat i Arapsko proleće
Arapsko proleće je bila serija protesta koja je počela u Tunisu, ali se ubrzo proširila na Egipat i druge zemlje Bliskog istoka i Severne Afrike. U Egiptu su milioni ljudi izašli na ulice tražeći pad dugogodišnjeg predsednika Hosnija Mubaraka. Nakon nekoliko meseci neprestanih protesta, Mubarak je bio prisiljen da podnese ostavku, i ovaj potez se smatra simbolom nade za demokratiju u autoritarnim režimima.
Najmasovniji protesti u Srbiji
U Srbiji građani takođe koriste proteste kao legitiman način iskazivanja nezadovoljstva, i ovi protesti su neretko u novijoj istoriji odražavali političke i društvene promene. Neki od najvažnijih uključuju:
Demonstracije 9. marta 1991. gde su glavni zahtevi bili smena rukovodstva državne televizije i kraj represije režima Slobodana Miloševića.
Protesti protiv izborne krađe (1996 – 1997) su izbili nakon što je režim odbio da prizna pobedu opozicione koalicije „Zajedno“ na lokalnim izborima.
Jedan od najmasovnijih protesta u modernoj istoriji Srbije održan je 5. oktobra 2000. godine, kada su milioni građana širom zemlje izašli na ulice zahtevajući kraj Miloševićevog režima. Kulminacija protesta bila je zauzimanje zgrade Savezne skupštine u Beogradu.
Ekološki protesti (2021 – 2022) su bili usmereni na zaštitu životne sredine, gde je glavni povod bila planirana eksploatacija litijuma.
U Srbiji postoji duga tradicija borbe građana za pravdu, slobodu i očuvanje osnovnih prava, a tako je i sa studentskim protestima koji se trenutno održavaju širom zemlje. Povod za masovnu blokadu svih fakulteta univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, kao i svih državnih fakulteta u Kragujevcu je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Masovni protesti su snaga naroda u borbi za promene
Protesti, pogotovo oni masovniji, su bili i ostali ključni pokreti borbe za pravdu, slobodu i društvene promene. Bez obzira na povod protesta, svaki od njih je odražavao i odražava snagu organizovanja ljudi u borbi za promene. Na primeru Srbije možemo videti da građani, a posebno mladi, nastavljaju tradiciju aktivizma i borbe za sigurnost i odgovornost.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN/YT
