Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu. Na ovaj dan sećamo se stradanja Isusa Hrista, njegovog raspeća na Časni krst i žrtvovanja za spasenje čovečanstva.
Na Veliki petak, najtužniji dan za sve hrišćane, ne peva se i ne veseli. Nema jutrenja i bogosluženja, ne oglašavaju se crkvena zvona, a mnogi vernici ovaj dan provode u strogom postu, tugujući za Isusom Hristom koji je razapet na Golgoti, podnoseći žrtvu za ljudske grehove.
Običaji podrazumevaju da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, a crkva zapoveda strog post bez ribe i ulja. Štaviše, poželjno je ništa ne jesti.
Celivanje plaštanice
U hramovima se popodne iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen sto (grob Hristov). U nekim krajevima Srbije običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na kojem je položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ona će biti ispunjena.
POVEZANE VESTI
Običaji za Veliki petak
Na Veliki petak ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, pa treba izbegavati oštre predmete da se ne bi „povređivale Isusove rane“. Zbog toga obućari i krojači ne rade na Veliki petak.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice – vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom, domaćica spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakog časa. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se čuvarkuća.
Pre farbanja, jaja se mogu šarati. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše H. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Simbolika
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija.
Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: „Hristos Vaskrse“. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
IZVOR: ŽENA,BLIC.RS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
