Ukupni dug američkih domaćinstava premašio je $18 biliona do kraja 2024. godine, pokazuju podaci Federalnih rezervi objavljeni u njihovom kvartalnom izveštaju o dugu i kreditima domaćinstava.
Evo detaljne analize kako biste videli gde se nalazite u odnosu na prosek.
Koliki je prosečan dug američkih domaćinstava?
Najveći deo duga Amerikanaca, čak 70%, odnosi se na hipoteke, koje su porasle za skoro 3% u odnosu na prethodnu godinu i dostigle $12,6 biliona. Nakon hipotekarnih kredita, sledeći najveći izvori duga su auto krediti, studentski zajmovi i dugovi po kreditnim karticama, pri čemu su dugovi na karticama zabeležili najveći rast od preko 7%.
Prema podacima Experian-a, prosečan dug američkog domaćinstva u 2024. godini iznosio je $105.056. Međutim, ovaj broj ne odražava individualnu finansijsku situaciju svakog dužnika. Možete dugovati više, ali da taj dug čini manji procenat vašeg prihoda – ili obrnuto. Pored toga, važno je uzeti u obzir kamate koje plaćate na taj dug.
Prosečan dug po kategorijama
Podaci Experian-a za treći kvartal 2024. godine pokazuju sledeći prosek duga po kategorijama:
| Vrsta duga | Prosečan iznos |
|---|---|
| Ukupan dug domaćinstva | $105.056 |
| Hipoteka | $252.505 |
| HELOC (kreditna linija na osnovu kućnog kapitala) | $45.157 |
| Studentski zajmovi | $35.208 |
| Auto krediti | $24.297 |
| Lični zajmovi | $19.014 |
| Kreditne kartice | $6.730 |
Vredno je napomenuti da zbir ovih iznosa ne mora tačno odgovarati ukupnom dugu, jer ne poseduju svi potrošači svaku vrstu duga. Takođe, ovi brojevi predstavljaju proseke, što znači da neki dužnici mogu imati duplo veći dug od nacionalnog proseka, dok drugi duguju tek polovinu tog iznosa.
Na primer, osobe sa najnižim kreditnim rejtingom u proseku su imale manje od polovine ukupnog prosečnog duga, dok su oni sa najvišim kreditnim skorom nosili čak 50% više duga. Oba segmenta zabeležila su povećanje duga u odnosu na prethodnu godinu, dok su sve druge kategorije u proseku smanjile svoje dugove.
Kako upravljati dugom?
Praćenje odnosa duga i prihoda, kao i kamatnih stopa, ključno je za očuvanje finansijske stabilnosti.
- Visoke kamate mogu značajno povećati dug čak i kada je njegov iznos relativno nizak. Ovo je posebno izraženo kod kreditnih kartica, gde kamate mogu brzo uvećati dug ako se saldo ne isplaćuje na vreme.
- Ne bi trebalo da vam mesečne rate duga prelaze 35% prihoda.
- Pravilo 50-30-20 preporučuje da na osnovne troškove (stanovanje, transport) ne ide više od 50% prihoda, dok 30% može biti namenjeno željama, a 20% bi trebalo odvajati za štednju.
Prateći ove smernice, možete bolje kontrolisati svoj dug i osigurati stabilniju finansijsku budućnost.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PIXABAY
