Mnogi glumci grade svoje karijere promišljeno, gotovo kao partiju šaha – pažljivo birajući uloge koje će uticati na publiku i oblikovati njihov imidž na način koji im najbolje odgovara.
Ovo može uključivati pomalo zbunjujući izbor projekata, kao u slučaju Džene Ortege, ili povratak Toma Holanda u ozbiljnije dramske vode nakon nekoliko manje uspešnih filmova van franšize Spiderman.
Ali dok nam neki potezi deluju slučajno, postoje glumci koji novim projektima pristupaju veoma strateški. Zendajina filmska karijera, na primer, sastoji se isključivo od saradnje sa najprestižnijim rediteljima, dok je Majki Medison odbio da sarađuje sa rediteljem Šonom Levijem, što je bila jasna poruka o vrsti filmova kojima želi da pripada.
Iako ovaj pristup može delovati preterano, neki glumci osećaju potrebu da kontrolišu kako se njihov javni imidž koristi i kako žele da budu prikazani. Ali jedan od najvećih glumaca današnjice je jasno stavio do znanja da to nikada ne bi uradio.
Leonardo Dicaprio je imao impresivnu karijeru, koja je počela na televiziji i brzo ga je dovela do saradnje sa Robertom De Nirom, a zatim i do dugoročnog kreativnog partnerstva sa Martinom Skorsezeom.
Igrao je sve, od istraživača snova do starijih glumaca do korumpiranih bankara, a njegov izbor uloga nikada nije bio motivisan željom da se dodvori publici, već isključivo sopstvenim interesom.
Tokom svoje karijere, iznenađivao je ljude ulogama poput onih u filmovima „Veliki Getsbi“, „Povratnik“ ili „Ne gledaj gore“, ali kako kaže, sve ove odluke su došle iz istinske radoznalosti i strasti prema projektu.
„Nikada nisam svesno rekao: ‘Uzeću ovu ulogu da bih se borio protiv određenog imidža u očima javnosti'“, naveo je on.
I dalje objasnio:
“Mislim da je to prilično manipulativno i transparentno za publiku u svakom slučaju. Otvoren sam za bilo koju ulogu i bilo koji žanr – sve dok mi je zanimljivo i osećam da je u pitanju dobar lik. Nikada ne uzimam u obzir svoje lične stavove ili javni imidž kada biram film“, rekao je Dikaprio o svom putovanju i ranom statusu „miljenika publike“ nakon filmova poput Titanika i Romea i Julije.
Iako je u početku bio vezan za likove koji su osvojili publiku svojim izgledom i šarmom, to nije definisalo njegov profesionalni put.
Možda je najbolji način za glumca da se razvije upravo onaj koji dolazi iznutra, iz iskrene želje, i kako se ljudi menjaju tokom vremena, ima smisla da se ta promena odražava u njihovom radu. Ne morate forsirati rast – on se dešava sam od sebe, kroz raznovrsne i često neočekivane uloge.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
