Saša Antonijević, diplomirani ekonomista iz Beograda, na svom blogu blogu podsetio nas je na emisije koje su obeležile detinjstvo mnogih od nas.
Tada nije bilo interneta, bilo je nekoliko TV stanica, ali je dečiji zabavno-obrazovni program bio odličan. Pripremite se, sledi podsećanje i vraćanje u detinjstvo.
Započinjemo listu da sa špicom za „Mali program“.
„Priče iz Nepričave“ je bila emisija koju sam obožavao. Obrazovna, šaljiva, o selu, igrali su Zoran Radmilović i Milena Dravić.
„Neven“ je bila predivna emisija koju je režirao Timothy John Byford po pričama za decu Jovana Jovanovića Zmaja. Svima je poznata replika: „Ih, ta nemojte kasti!“. Iako je serija snimljena 1973. bila je popularna i ’80-ih.
„Kocka, kocka, kockica“. Možda meni i najdraža serija. Žao mi je što moja škola nije učestvovala u snimanju emisije, a bilo je priče da ćemo biti u jednoj od epizoda.
„Na slovo, na slovo“ Duška Radovića je isto iz ’70-ih ali je dugo bila popularna. Mića Tatić i Aćim. Toliko je uticala na mene da sam mačka nazvao Aćim.
„Lutkomendija“. Zanimljivo je da su me na početku plašili miševi koji sviraju gitare, ali sam ih posle najviše voleo.
„Šta bi bilo kad bi bilo?“ ili „Aca poštar“. Kada vidim Mladena Andrejevića prvo se setim Ace poštara. Iz ove serije potiče čuveno ŠBBKBB.
„Fazoni i fore“, „Čik pogodi ko sam“, „Poletarac“, „Muzički tobogan“, „Deco pevajte sa nama“, „Opstanak“ i za kraj „Laku noć, deco“.
Današnja deca imaju prilike da gledaju ovakve lepe emisije, ali su oni, nažalost, prepušteni komercijalnim sadržajima koji zaglupljuju. RTS bi morao da ima jak obrazovno-naučni i zabavni program za decu, jer mu je to dužnost. Od komercijalnih stanica se to ne očekuje i zato one i nemaju emisije ovog sadržaja. Ljudi na visokim pozicijama ne gledaju na ulaganje novca u obrazovanje kao na investiciju u budućnost cele zemlje.
IZVOR: SASAANTONIJEVICWORDPRESS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
