U 2025. godini, ilegalni imigranti u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje se suočavaju sa složenim i često nepravednim sistemom zdravstvene zaštite. Iako ne ispunjavaju uslove za Medicare, Medicaid, CHIP ili pokriće putem Affordable Care Act (ACA), pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti im nije potpuno uskraćen.
Prema zakonu Emergency Medical Treatment and Labor Act (EMTALA), svi pacijenti, bez obzira na imigracioni status, imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć u slučajevima kada je život ugrožen. U takvim situacijama, osobe koje ispunjavaju finansijske kriterijume mogu dobiti pokriće kroz Emergency Medicaid, naročito kod porođaja i sličnih hitnih intervencija.
Pojedine države preuzimaju inicijativu
Dok savezna politika ostaje stroga, neke američke države nastoje da popune praznine. California je proširila svoj Medi-Cal program na sve odrasle osobe bez obzira na imigracioni status. Illinois i New York imaju slične programe za decu i prenatalnu negu, što pokazuje rastuću svest o zdravstvenim potrebama svih stanovnika, bez obzira na poreklo.
Iako ove inicijative izazivaju političke kontroverze, podaci pokazuju da troškovi nisu značajni – u 2016. godini, hitna medicinska pomoć za ilegalne imigrante činila je samo 0.2% ukupne potrošnje na Medicaid, i taj procenat se nije znatno promenio.
Doprinosi sistemu iz senke
Ilegalni imigranti ne samo da često ostaju bez zdravstvenog osiguranja – između 45% i 71% njih nema nikakvu pokrivenost – već i značajno doprinose američkom zdravstvenom sistemu. Samo u 2018. godini, prema podacima organizacije New American Economy, platili su više od $31 milijardu poreza, uključujući milijarde koje su otišle u Medicare i Medicaid fondove. Od 2000. do 2011. godine, generisali su višak od $35 milijardi u Medicare sistemu.
Ipak, većina se oslanja na Federally Qualified Health Centers (FQHCs), plaća iz svog džepa ili u potpunosti izbegava odlazak kod lekara.
Kako godina odmiče, diskusija u SAD sve više uključuje pitanje pravičnosti i doprinosa, a ne samo toga ko ima pravo na šta. Jer u zdravstvenom sistemu, pitanje nije više samo „ko prima“, već i „ko daje“.
