Pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje” u Kragujevcu će na Dan državnosti 15. februara biti organizovan veliki studentski protest na koji su pozvani i svi građani prve prestonice moderne Srbije. Tog dana je planirana petnaestočasovna blokada Lepeničkog bulevara, glavne kragujevačke magistrale koja prolazi kroz sam centar grada, a novoosnovani Forum kragujevačkih škola, koji podržava studente u blokadama, pozvao je sugrađane na generalni štrajk 13. i 14. februara.
U znak podrške studentima, glumci Knjaževsko-srpskog teatra ranije su otkazali učešće u manifestacijama povodom Sretenja, kada i najstarije srpsko pozorište, osnovano 1835, obeležava početak svog rada – Dan teatra. Uoči Sretenja, neki mediji su izvestili da i grad Kragujevac odustaje od planiranog programa, ali je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave demantovalo da je takav zahtev uputilo ovdašnjim vlastima.
Poziv za veliki sretenjski protest kragujevački studenti su prvo uručili kolegama iz Beograda, u vidu štafete koju su nosili tokom maratona dugačkog 115 kilometara, preko Topole, Mladenovca i Avale do Hrama Svetog Save na Vračaru, gde ih je u nedelju uveče dočekao veliki broj Beograđana. Dolazak na protest najavili su i studenti iz drugih gradova, pozivajući Kragujevčane da ih snabdeju šatorima, vrećama za spavanje, posteljinom, hranom, vodom i higijenskim sredstvima.
Odluku o tome da li će blokada Lepeničkog bulevara trajati duže od 15 časova studenti će doneti na samom protestu, na kome je, kako su naveli u pozivu, zabranjeno uništavanje gradske imovine i puštanje neprikladne i preglasne muzike. Organizovana je i studentska redarska služba koja će voditi računa da tokom protesta ne dođe do incidenata.
„Ovo Sretenje će biti jedno od najznačajnijih u istoriji. Pridružite nam se”, stoji u pozivu studenata na kragujevački protest, jednom u nizu velikih demonstracija započetih posle tragedije na novosadskoj železničkoj stanici prvog novembra prošle godine, kada je poginulo 15 ljudi. Studenti smatraju da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i zahtevaju reakciju nadležnih u skladu sa ustavnim ovlašćenjima i zakonskim normama. U nekoliko navrata, studenti su odbili poziv na dijalog i razgovor sa državnim vrhom Srbije i postupajućim tužilaštvom koje je pokrenulo istragu povodom tragedije u Novom Sadu.
Sretenje se slavilo i u Kraljevini Jugoslaviji, a kao Dan državnosti ponovo se obeležava od 2002. godine. Na Sretenje 1835, pod vlašću kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi najviši pravni akt moderne Srbije, ali se centralna manifestacija održava u Orašcu, gde je Karađorđe na Sretenje 1804. podigao Prvi srpski ustanak.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
